4 april

Den svåra och befriande förlåtelsen. I
29 jan 2023

Förlåtelse är Guds kärlek i praktiken. Vi möter denna förlåtande kärlek i och genom Jesu liv. Han var ”syndares vän” som gav människor värdigheten tillbaka genom att förlåta och upprätta dem. Jesus talade sant om deras synd, men gav också nåd till förlåtelse och nytt liv.

Synd är att inte tro på Gud, inte erkänna honom som Skapare, Herre och Frälsare, inte vilja ta emot hans gåva. Det innebär då att missa målet med sitt liv, som är att älska och tillbe Gud, tjäna honom och ha sitt liv och sin glädje i honom. Det innebär därför också konkreta överträdelser av Guds ord, de andliga och moraliska lagar han inrättat för vårt och allas bästa.

Synden förstör själva livet, relationer till Gud framför allt, men även medmänniskor och en själv. Förlåtelse läker och upprättar. Synden gör människan inkrökt och självisk, förlåtelse ger rätt perspektiv på Guds godhet, den egna skulden och andras.

Synden förvanskar vår identitet, förlåtelse återställer den förlorade avbilden. Vi är skapade med en hög kallelse, att leva som Guds folk på jorden, men syndens makt drog ner mänskligheten i förnedrande beteende och tillbedjan av avgudar.

+++

Rembrandt ”Den förlorade sonen”.

Källan till förlåtelse och försoning finns hos Gud, och om vi som skadade och lidande människor har svårt att förlåtea, så finns hjälp hos honom.

Det kan vara mycket svårt att förlåta , särskilt för de människor som utsatts för olika typer av övergrepp och våld, och innebär då en lång och svår process innan man verkligen kan överlämna saken till Gud. Det måste få ta sin tid och inte forceras, men om viljan att förlåta finns , hjälper Jesus alltid. Han hjälper oss till och med att vilja förlåta. Det är ändå till sist han som är den ende som verkligen kan förlåta, och han gör det i oss om vi ber om det.

Vad vi än har varit om av fruktansvärda saker som gör det svårt att förlåta så vet Jesus hur det känns, och har själv varit med om värre saker. Han var till skilnad från oss helt syndfri och oskyldig , men blev behandlad som en förbrytare och dödad. Han vet vad förkastelse, förtal, misshandel och ondska är, ändå förlät han alla som var skyldiga till hans död, och alla som under seklernas gång satt sitt hopp till honom.

Det var allas vår synd och skuld som dödade Jesus, och han dog lika mycket för de människor vi har svårt att förlåta som för oss själva. Vi har alla syndat och förlorat härligheten från Gud, och vi blir alla räddade genom att tro på Jesus.

Det är samtidigt ett uttryck för tacksamhet över att vi själva blivit förlåtna, och en ren lydnadshandling gentemot Guds ord . Han har befallt oss att förlåta, för vårt eget bästa Skadan någon/några har tillfogat oss är redan skedd och kan vara djup, men i jämförelse med den skada oförlåtelsen skapar är i längden så mycket större och får konsekvenser in i evigheten. Oförlåtelse skapar bitterhet och många mörka känslor och tankar.

Den binder, förstör och påverkar vår relation till Gud och andra negativt. Den innebär faktiskt också att vi gör oss till domare över andra, och vill straffa andra, kanske till och med hämnas. Förlåtelsen är en läkande kraft. Det är det djupaste uttrycket för vår älskande Faders nåd mot oss syndare, när han lät sin Son bära hela börden av all synd, skuld och allt vad det innebär av konsekvenser för oss och andra.

Men bara Gud kan döma, straffa och frikänna, han som känner till varje människas innersta bevekelsegrunder, varför hon handlar som hon gör. Gud ser sanningen, vilket inte betyder att han slätar över allvaret i gärningarna. Absolut inte, vi måste alla stå till svars inför honom i hans allt genomträngande ljus.

Vi förstår heller inte alltid hur vår underlåtenhet, likgiltighet, eller direkta synder har påverkat andra. Om vi dömer andra är vi själva utlämnade till andras dom, förutom de andemakter som får tillåtelse att plåga oss.

Konskevenserna av oförlåtelse är så stora i form trots att vi själva fått så oerhört mycket förlåtet av Gud själv.

+++

Det finns några frågor som jag återkommer till i nästa inlägg:

Hur ska vi tänka och bedja för att komma igenom en personlig kamp för att kunna förlåta, försonas och finna frid? Varför är det så viktigt?

Vad finns det för hjälp att få på vägen dit?

Måste vi förlåta även om de som gjort oss illa inte ber om det, eller ens är medvetna om sin skuld?

Jesus talade om förlåtelsens betydelse i olika sammanhang, och jag återkommer till fler bibelställen, men här följer uppmaningen att förlåta direkt efter undervisningen om hur vi ska be.

Fader Vår, som är i himmelen

Helgat varde ditt namn. Tillkomme ditt rike.

Ske din vilja, såsom i himmelen så ock på jorden.

Vårt dagliga bröd giv oss idag,och förlåt oss våra skulder, såsom ock vi förlåta dem oss skyldiga äro,och inled oss icke i frestelseutan fräls oss ifrån ondo.Ty riket är ditt och makten och härligheten i evighet.

14 Ty om ni förlåter människorna deras överträdelser, skall er himmelske Fader också förlåta er. 15 Men om ni inte förlåter människorna, skall inte heller er Fader förlåta era överträdelser.

MER I ALEFOCHOMEGA
Den svåra förlåtelsen. II. Frihetens höga pris.
Vi människor är under hela livet utlämnade åt varandra på gott och ont. Gud vill naturligtvis att vi ska vara goda mot varandra, och det är den stora…
Tro och liv.
Som kristna tror vi på det Gud har uppenbarat om sig själv i den heliga Skrift, förmedlade genom de inspirerade författarna. Kyrkan sammanfattade sedan de…
2 KOMMENTARER

Följ konversation
Den svåra och befriande förlåtelsen. I — alefochomega – Webbplatsrubriksuzana monika
4 feb 2023
suzanamonika
suzanamonika
just nu
Misna čitanja
Veliki tjedan

Utorak, 4. 04. 2023.

Svagdan Velikoga tjedna
Svagdan

ČITANJA:
Iz 49,1-6; Ps 71,1-6b.15ab.17; Iv 13,21-33.36-38

BOJA LITURGIJSKOG RUHA:
ljubičasta

IMENDANI:
Stanislav, Stanko, Stanislava, Filip, Izak, Gema

NAPOMENA:
▪ Izostavlja se spomendan sv. Stanislava, biskupa i mučenika.

Prvo čitanje:

Iz 49, 1-6

Postavit ću te za svjetlost narodima, da spas moj budeš do nakraj zemlje. (Druga pjesma o Sluzi Gospodnjem).

Čitanje Knjige proroka Izaije

Čujte me, otoci,
slušajte pomno, narodi daleki!
Gospodin me pozvao od krila materina,
od utrobe majke moje on me imenovao.
Od usta mojih britak je mač načinio,
sakrio me u sjeni ruke svoje,
od mene je oštru načinio strijelu,
sakrio me u svome tobolcu.
Rekao mi: »Ti si Sluga moj, Izraele,
u kom ću se proslaviti!«
A ja rekoh: »Zaludu sam se trudio,
nizašto naprezao snagu.«
Ipak, kod Gospodina je moje pravo,
kod mog Boga nagrada je moja.
A sad govori Gospodin,
koji me od utrobe Slugom svojini načini,
da mu vratim natrag Jakova,
da se sabere Izrael.
Proslavih se u očima Gospodnjim,
Bog moj bijaše mi snaga.
I reče mi:
»Premalo je da mi budeš Sluga,
da podigneš plemena Jakovljeva
i vratiš Ostatak Izraelov,
nego ću te postaviti za svjetlost narodima,
da spas moj budeš do nakraj zemlje.«
Riječ Gospodnja.
Otpjevni psalam:

Ps 71, 1-6b.15ab.17

Pripjev:

Usta će moja razglašivati pravednost tvoju.

Tebi se, Gospodine, utječem,
ne daj da se ikada postidim!
U pravdi me svojoj spasi i izbavi!
prikloni uho k meni i spasi me!

Budi mi hrid utočišta i čvrsta utvrda spasenja:
jer ti si stijena i utvrda moja.
Bože moj, istrgni me iz ruku zlotvora,
iz šake silnika i tlačitelja.

Jer ti si, Gospodine, ufanje moje,
Gospodine, uzdanje od moje mladosti!
Na te se oslanjam od utrobe;
ti si mi zaštitnik od majčina krila.

Usta će moja razglašivati pravednost tvoju
povazdan pomoć tvoju.
Bože, ti mi bijaše učitelj od mladosti moje,
i sve do sada naviještam čudesa tvoja.

Evanđelje:

Iv 13, 21-33.36-38

Jedan će me od vas izdati.

Čitanje svetog Evanđelja po Ivanu

U ono vrijeme: Isus, sjedeći sa svojim učenicima za stolom, potresen u duhu posvjedoči: »Zaista, zaista, kažem vam: jedan će me od vas izdati!«
Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori. A jedan od njegovih učenika — onaj kojega je Isus ljubio — bijaše za stolom Isusu do krila. Šimun Petar dade mu znak i reče: »Pitaj tko je taj o kome govori.« Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: »Gospodine, tko je taj?«
Isus odgovori: »Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.« Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi, Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona.
Nato mu Isus reče: »Što činiš, učini brzo!« Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao. Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: »Kupi što nam treba za blagdan!« — ili neka poda nešto siromasima. On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć.
Pošto Juda iziđe, reče Isus: »Sada je proslavljen Sin Čovječji i Bog se proslavio u njemu! Ako se Bog proslavio u njemu, i njega će Bog proslaviti u sebi, i uskoro će ga proslaviti! Dječice, još sam malo s vama. Tražit ćete me, ali kao što rekoh Židovima, kažem sada i vama: kamo ja odlazim, vi ne možete doći.«
Kaže mu Šimun Petar: »Gospodine, kamo to odlaziš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.« Nato će mu Petar: »Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe!« Odgovori Isus: »Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.«
Riječ Gospodnja.

Merton: Gospodine moj, moja je nada samo u tvojemu križuMerton: Gospodine moj, moja je nada samo u tvojemu križu

Trinaestogodišnji Leo Messi: Najdraža knjiga mi je BiblijaTrinaestogodišnji Leo Messi: Najdraža knjiga mi je Biblija

‘Apostol Kine’ proglašen slugom Božjim, a poljska obitelj koja je skrivala Židove postat će blaženom‘Apostol Kine’ proglašen slugom Božjim, a poljska obitelj koja je skrivala Židove postat će blaženom

Gospa Guadalupska – slika koja i danas predstavlja izazov za znanstvenike, a nisu joj naštetili ni kiselina ni bombaGospa Guadalupska – slika koja i danas predstavlja izazov za znanstvenike, a nisu joj naštetili ni kiselina ni bomba

Najčitanije
Danas
Tjedan
Mjesec
JUTARNJA MOLITVA

Najbolji način kako započeti dan: Izmolite jutarnju molitvu Ocu nebeskom

NIJE LAGAN

KVIZ Provjerite svoje znanje o događajima Velikog tjedna!

SVETI ANTUN PADOVANSKI

13 utoraka svetom Anti: Izmolite tradicionalnu pobožnost ‘svecu cijeloga svijeta’
Trinaest utoraka svetom anti, 13 utoraka svetom anti
SVETI AUGUSTIN

Molitva Duhu Svetom za svaki dan

MOLITVA SVECU SVEGA SVIJETA

Molitva svetom Anti u svakoj potrebi

Trenutno se čita
SVETI ANTUN PADOVANSKI

13 utoraka svetom Anti: Izmolite tradicionalnu pobožnost ‘svecu cijeloga svijeta’
PJEVA NA ARAMEJSKOM JEZIKU

VIDEO Stijepo Gleđ Markos u pustinji snimio spot za pjesmu ‘Oče naš’
SNAŽNA ZAGOVORNA MOLITVA

Započnimo tridesetodnevnu pobožnost na čast svetog Josipa – molimo za njegov zagovor!
NIJE LAGAN

KVIZ Provjerite svoje znanje o događajima Velikog tjedna!
‘POMPEJSKA DEVETNICA’

Molitva koju Isus i Gospa sigurno čuju: Devetnica ružarija Kraljice Svete Krunice
Bogatstvo nije zabranjeno, ali oholost zbog njega jest.

— Sv. Ivan Zlatousti (347. – 407.)

25. LIPNJA 2022. BY KRATKI OGLEDI
Komentar evanđelja: Isusu dovode preljubnicu (Iv 8, 1-11)
A Isus se uputi na Maslinsku goru. U zoru eto ga opet u Hramu. Sav je narod hrlio k njemu. On sjede i stade poučavati. Uto mu pismoznanci i farizeji dovedu neku ženu zatečenu u preljubu. Postave je u sredinu i kažu mu: “Učitelju! Ova je žena zatečena u samom preljubu. U Zakonu nam je Mojsije naredio takve kamenovati. Što ti na to kažeš?” To govorahu samo da ga iskušaju pa da ga mogu optužiti. Isus se sagne pa stane prstom pisati po tlu. A kako su oni dalje navaljivali, on se uspravi i reče im: “Tko je od vas bez grijeha, neka prvi na nju baci kamen.” I ponovno se sagnuvši, nastavi pisati po zemlji. A kad oni to čuše, stadoše odlaziti jedan za drugim, počevši od starijih. Osta Isus sam – i žena koja stajaše u sredini. Isus se uspravi i reče joj: “Ženo, gdje su oni? Zar te nitko ne osudi?” Ona reče: “Nitko, Gospodine.” Reče joj Isus: “Ni ja te ne osuđujem. Idi i odsada više nemoj griješiti.”

IV 8, 1-11
Ovaj evanđeoski ulomak uvijek je zanimljiv i često ljude navodi na pitanje: Tko bi danas odustao od kamenovanja i otišao? Dobro je to pitanje. A evanđeoski ulomak je bogatiji i ima još širi kontekst od onoga koji se naizgled nameće. Zato treba

Isusu se farizeji i pismoznanci obraćaju s Učitelju – Rabbi. Tim se izrazom obraćalo osobi koju su poštovali kao autoritet, osobito kada je riječ o Tori – Zakonu (to je Petoknjižje – prvih pet knjiga Biblije). Dakle pismoznanci i farizeji obraćaju se Isusu s izrazom poštovanja i traže od njega tumačenje i smjernice za konkretni slučaj,a na temelju Zakona – Svetog pisma. oni sami su dobro poznavali Zakon pa, kao što i sam evanđelist kaže „To govorahu samo da ga iskušaju pa da ga mogu opužiti.“ Dakle, dolaze mu, obraćaju mu se s poštovanjem, ali su prijetvorni.

Dovode mu ženu zatečenu u samom preljubu. Izraz je toliko jak da možemo pretpostaviti da je zatečena upravo dok je činila preljub. To znači: zatekli su je s nekim u preljubu. Zato su nju doveli k Isusu kao Učitelju.

Zakon (Tora) doista propisuje „takve kamenovati“. Ali, kako bi se vidjelo u čemu se ovdje krije iskušavanje Isusa, treba poznavati cjelinu propisa Zakona, ali i životnog konteksta Isusove domovine.

Kušnja: rimski ili Božji zakon?

Naime, Isusova domovina je u to vrijeme pod vlašću Rima. A Rim nije imao obvezne smrtne kazne za preljub. Židovski Zakon jest. I upravo je ovdje možda ta kušnja, slična onoj kušnji kada su Isusu došli s pitanjem: „Učitelju (…)! Je li dopušteno dati porez caru ili nije?“

porez
Tada su k njemu došli neki (evanđelja navode razilčito: pismoznance, farizeje, uhode, herodovci) da sa iskušaju. Pred njega su stavili na kušnju odanost Zakonu, tj. izbor Zakon ili Car. Da je to uistinu velika kušnja dodatno pojačava izraz koji koristi Luka kada Isus, pokazujući na novčić, kaže „Čija je ovo slika…?“ (Lk 20, 24). Izraz slika naš je prijevod grčkog izraza eikon – ikona, slika. Prema zakonu (Pnz 4, 16) bilo je zabranjeno praviti likove čovjeka kao božanstva, dok je u Rimu car imao kult božanstva. Isus svojim odgovorom tada upućuje na to da on ne brani dati porez, a u isto vrijeme razlikuje Boga i cara i ne priznaje caru božanstvo.

preljubnici
Slično se događa i ovdje, gdje postoji jasan propis Zakona o kazni, a u isto vrijeme postoji i vlast Rima koji nema obvezu takve kazne. Opet je Isus stavljen pred kušnju: Riječ Zakona ili Rima? No, farizeji i pismoznanci ovdje stavljaju pred Isusa i još jednu smicalicu: testiraju i njegovo poznavanje Zakona. Naime, kada su doveli ženu spremni kamenovati ju, oni sami nisu do kraja držali propis Zakona. Naime, Zakon propisuje kamenovati oboje preljubnika, a ne samo jedno. (Lev 20, 10; Pnz 22, 22-29) Dakle, iskušavaju Isusov učiteljski autoritet, iskušavajući njegovo poznavanje Zakona. I u isto vrijeme iskušavaju njegovu poslušnost i podložnost tom istom Božjem Zakonu. Isus na sve to

Isusovo pisanje po tlu

Općenito se ne zna precizan smisao ovog postupka. U tome se može vidjeti Isusa kao Zakonodavca. Naime, evanđelje navodi da se Isus sagnuo i pisao.

Sagnjinjanje, tj. prigibanje Božje je u psalmima čest motiv, osobito kada je pojedinac u nevolji i k tome pred grešnicima. Tako u Ps 86 čitamo:

Prigni uho svoje, Jahve, i usliši me jer sam bijedan i ubog. Čuvaj dušu moju jer sam posvećen tebi; spasi slugu svoga koji se uzda u te! Ti si moj Bog; o Gospode, smiluj mi se jer povazdan vapijem k tebi. Razveseli dušu sluge svoga jer k tebi, Jahve, dušu uzdižem. Jer ti si, Gospode, dobar i rado praštaš, pun si ljubavi prema svima koji te zazivaju. Slušaj, Jahve, molitvu moju i pazi na glas vapaja mog. U dan tjeskobe vapijem k tebi jer ćeš me uslišati(…) O Bože, oholice se digoše na me, mnoštvo silnika život mi vreba i nemaju tebe pred očima. No ti si, Gospode Bože, milosrdan i blag, spor na srdžbu – sama ljubav i vjernost. Pogledaj na me i smiluj se meni; daj svome sluzi snage svoje i spasi sina sluškinje svoje! Daj mi milostivo znak naklonosti svoje, da vide moji mrzitelji i da se postide, jer si mi ti, o Jahve, pomogao, ti me utješio.

Saginjanje je često znak znak Božje naklonosti prema čovjeku, znak njegove blizine i volje da susretne čovjeka u njegovoj nevolji. Možda je tako i u ovome slučaju s preljubnicom.
Isus piše po tlu (prstom).Ovo može biti znak Židovima i prisjećaj na to kako im je uopće dan taj Zakon na kojega se sada pozivaju: na dvije kamene ploče Bog ih je prstom svojim upisao: Kad Jahve svrši svoj razgovor s Mojsijem na Sinajskom brdu, dade mu dvije ploče Svjedočanstva, ploče kamene, ispisane prstom Božjim: „Kad Jahve svrši svoj razgovor s Mojsijem na Sinajskom brdu, dade mu dvije ploče Svjedočanstva, ploče kamene, ispisane prstom Božjim.“ (Izl 31, 18). Kada su Izraelci prekršili taj Zakon, Bog opet piše riječi Saveza, a dolazak Božji na sin se opisuje kao ovako: „Jahve se spusti u liku oblaka, a on stade preda nj i zazva Ime: “Jahve!” Jahve prođe ispred njega te se javi: “Jahve! Jahve! Bog milosrdan i milostiv, spor na srdžbu, bogat ljubavlju i vjernošću…“ (Izl 34, 5-6). Ovdje u isto vrijeme nalazimo dva motiva koja se nalaze i u evanđelju i jedan koji smo sami uočili: Božje spuštanje pisanje zakona, te iste Božje osobine kao i u gore navedenom Ps 86: milosrdan, milostiv (blag), spor na srdžbu, pun ljubavi i vjernosti.
Dakle, Isus tim svojim postupkom možda slikovito dočarava da je on zna Zakon, da je on taj koji je Zakonodavac.

Naravno, sve su ovo nagađanja, ali i ta nagađanja upućuju nas na smisao ovog evanđeoskog ulomka.

Tko je bez grijeha…

Kada Isus upućuje pismoznancima i farizejima riječ: „Tko je od vas bez grijeha, neka prvi na nju baci kamen.“ tada on uzvraća kušnjom. Stavlja njih i njihovu vjernost Zakonu pred kušnju i čini ono što su oni njemu htjeli učiniti. Oni su dobro poznavali Zakon i da propisuje da se kamenuje oboje preljubnika. A doveli su samo ženu. Sagriješili su već time što su se oglušili na Zakon i na propis na koji se u nekoj svojoj verziji pravde pozivaju. Prorok Amos donosi Božju riječ: „Jao onima koji pravdu pretvaraju u pelin, u prah bacaju poštenje!“ (Am 7, 5). Bacivši kamen na ženu, bacili bi poštenje u prah.

Isus i preljubnica

Kada oni odlaze, Isus se obraća preljubnici. On ne pušta da njezin grijeh prođe neprokomentirano. Svjestan je On, a i ona, da je počinjen grijeh. Ali Isus svoju presudu donosi ne osuđujući, već iskazujući blagost i milosrđe. Njegova presuda ne donosi smrt nego život, baš kao što ni Zakon nisu riječi smrti, već riječi Života i dane su uz objavu Boga kao onoga koji je spor na srdžbu, a bogat milosrđem. Kao što je Izraelcima tada oprošten preljub, tj. idolopoklonstvo zlatnom teletu, tako je i ovoj ženi sada oprošten preljub.

Važno je primijetiti i to da Isus ne daje do znanja da je svjestan grijeha pred svima – javno. On ne ide niz vodu javnog linča. Tek kada odlaze oni koji su se sami pravili pravednicima, tada se on, nasamo, obraća grešnici. Njezini i naši grijesi njemu su poznati i bez da ih drugi prokazuju pred njim. Nije na nama Isusu ukazivati na grijehe drugih, niti je Isusov cilj ukazivati da je netko grešnik; ta, svi smo. Naši grijesi njemu su poznati i u vome otajstveno milsrdnom srcu on nam prašta. Njegova ljubav i milosrđe neizmjerni su i zato za nas uvijek otajstveni, tajanstveni. U toj tajanstvenosti on poznaje i naše grijehe i donosi osudu i oprašta.

ZAKLJUČAK

Farizejima, pismoznancima i drugima nije bio nepoznat stav Isusa prema grešnicima. Iako nas njegovo milosrđe i mudrost u ovom evanđeoskom ulomku uvijek oduševi, ako gledamo cijelo Sveto pismo, to Božje milosrđe nije novost. Znali su da Isus nije tvrda srca prema grešnicima. A mislili su da su mu pripremili dobru stupicu.

Zato mislim da bi u ovom evanđelju, više nego odnos Isusa i grešnice i Isusove izreke „Tko je bez grijeha…“ , trebalo gledati Isusov odnos prema toj kušnji. A ako se pitamo ‘Tko bi danas odustao od kamenovanja i otišao’, trebali bismo se pitati i tko bi se danas usudio staviti Isusa na kušnju?

A takvih ima. Mnogo je onih koji dovode Isusove riječi u pitanje. Dovode u pitanje Crkvu, oprost, sakramente, Sveto pismo… Svjesni da postoji tumačenje Biblije, ipak ustraju u svom svjetovnom mozganju, grčevito u sebi i u svijetu tražeći uporište za svoje opiranje Bogu i njegovoj pravednosti.

Nisu takvi samo ateisti. Takvi smo i mi sami kada nam nešto ne odgovara u Crkvi, pa tražimo uporište za svoj stav; kada Crkva nešto propiše, tražimo sitnice i rupe u zakonu poslušnosti; kada papa nešto kaže, mjerimo precizno razinu autoriteta,; kada župnik nešto traži ili zahtijeva, tražimo način kako da ga zaobiđemo ili da mu nametnemo stav.

Takvi smo i kada u Bibliji tražimo uporište za svoja ponašanja za koje znamo da nisu uvijek odgovarajuća u nekim situacijama. Takvi smo i kada drugima pritišćemo savjest u želji da tako postignemo nešto za sebe, a ne za drugoga.

Takvi smo i kada komentiramo kakav je netko tko je „uvijek u prvom redu pred oltarom“… Takvi smo i kada sitnim provokacijama jedni drugima nabijamo svoj pastoralni uspjeh na nos, misleći da smo bolji od drugih.

Takvi smo kada god tražimo rupe u Božjem zakonu za sebe i svoje planove i svoju mudrost, a kako bismo se opravdali pred savješću.

Tko je bez grijeha, neka baci kamen prvi.

Tko misli da svojom mudrošću može nadmudriti samu Mudrost? Tko misli da svojom pravdom može biti pravedniji od Pravednoga? Tko misli da je u pravu kada u sebi traži način da zaobiđe glas Onoga koji je sama Istina i Pravo?

Misliš li i ti da možeš baciti kamen kušnje pred Isusa?

Tko dakle misli da stoji, neka pazi da ne padne. (1 Kor 10, 12)

LikeLike

2 thoughts on “4 april”

suzanamonika

April 4, 2023 at 11:00 am

Den svåra och befriande förlåtelsen. I
29 jan 2023

Förlåtelse är Guds kärlek i praktiken. Vi möter denna förlåtande kärlek i och genom Jesu liv. Han var ”syndares vän” som gav människor värdigheten tillbaka genom att förlåta och upprätta dem. Jesus talade sant om deras synd, men gav också nåd till förlåtelse och nytt liv.

Synd är att inte tro på Gud, inte erkänna honom som Skapare, Herre och Frälsare, inte vilja ta emot hans gåva. Det innebär då att missa målet med sitt liv, som är att älska och tillbe Gud, tjäna honom och ha sitt liv och sin glädje i honom. Det innebär därför också konkreta överträdelser av Guds ord, de andliga och moraliska lagar han inrättat för vårt och allas bästa.

Synden förstör själva livet, relationer till Gud framför allt, men även medmänniskor och en själv. Förlåtelse läker och upprättar. Synden gör människan inkrökt och självisk, förlåtelse ger rätt perspektiv på Guds godhet, den egna skulden och andras.

Synden förvanskar vår identitet, förlåtelse återställer den förlorade avbilden. Vi är skapade med en hög kallelse, att leva som Guds folk på jorden, men syndens makt drog ner mänskligheten i förnedrande beteende och tillbedjan av avgudar.

+++

Rembrandt ”Den förlorade sonen”.

Källan till förlåtelse och försoning finns hos Gud, och om vi som skadade och lidande människor har svårt att förlåtea, så finns hjälp hos honom.

Det kan vara mycket svårt att förlåta , särskilt för de människor som utsatts för olika typer av övergrepp och våld, och innebär då en lång och svår process innan man verkligen kan överlämna saken till Gud. Det måste få ta sin tid och inte forceras, men om viljan att förlåta finns , hjälper Jesus alltid. Han hjälper oss till och med att vilja förlåta. Det är ändå till sist han som är den ende som verkligen kan förlåta, och han gör det i oss om vi ber om det.

Vad vi än har varit om av fruktansvärda saker som gör det svårt att förlåta så vet Jesus hur det känns, och har själv varit med om värre saker. Han var till skilnad från oss helt syndfri och oskyldig , men blev behandlad som en förbrytare och dödad. Han vet vad förkastelse, förtal, misshandel och ondska är, ändå förlät han alla som var skyldiga till hans död, och alla som under seklernas gång satt sitt hopp till honom.

Det var allas vår synd och skuld som dödade Jesus, och han dog lika mycket för de människor vi har svårt att förlåta som för oss själva. Vi har alla syndat och förlorat härligheten från Gud, och vi blir alla räddade genom att tro på Jesus.

Det är samtidigt ett uttryck för tacksamhet över att vi själva blivit förlåtna, och en ren lydnadshandling gentemot Guds ord . Han har befallt oss att förlåta, för vårt eget bästa Skadan någon/några har tillfogat oss är redan skedd och kan vara djup, men i jämförelse med den skada oförlåtelsen skapar är i längden så mycket större och får konsekvenser in i evigheten. Oförlåtelse skapar bitterhet och många mörka känslor och tankar.

Den binder, förstör och påverkar vår relation till Gud och andra negativt. Den innebär faktiskt också att vi gör oss till domare över andra, och vill straffa andra, kanske till och med hämnas. Förlåtelsen är en läkande kraft. Det är det djupaste uttrycket för vår älskande Faders nåd mot oss syndare, när han lät sin Son bära hela börden av all synd, skuld och allt vad det innebär av konsekvenser för oss och andra.

Men bara Gud kan döma, straffa och frikänna, han som känner till varje människas innersta bevekelsegrunder, varför hon handlar som hon gör. Gud ser sanningen, vilket inte betyder att han slätar över allvaret i gärningarna. Absolut inte, vi måste alla stå till svars inför honom i hans allt genomträngande ljus.

Vi förstår heller inte alltid hur vår underlåtenhet, likgiltighet, eller direkta synder har påverkat andra. Om vi dömer andra är vi själva utlämnade till andras dom, förutom de andemakter som får tillåtelse att plåga oss.

Konskevenserna av oförlåtelse är så stora i form trots att vi själva fått så oerhört mycket förlåtet av Gud själv.

+++

Det finns några frågor som jag återkommer till i nästa inlägg:

Hur ska vi tänka och bedja för att komma igenom en personlig kamp för att kunna förlåta, försonas och finna frid? Varför är det så viktigt?

Vad finns det för hjälp att få på vägen dit?

Måste vi förlåta även om de som gjort oss illa inte ber om det, eller ens är medvetna om sin skuld?

Jesus talade om förlåtelsens betydelse i olika sammanhang, och jag återkommer till fler bibelställen, men här följer uppmaningen att förlåta direkt efter undervisningen om hur vi ska be.

Fader Vår, som är i himmelen

Helgat varde ditt namn. Tillkomme ditt rike.

Ske din vilja, såsom i himmelen så ock på jorden.

Vårt dagliga bröd giv oss idag,och förlåt oss våra skulder, såsom ock vi förlåta dem oss skyldiga äro,och inled oss icke i frestelseutan fräls oss ifrån ondo.Ty riket är ditt och makten och härligheten i evighet.

14 Ty om ni förlåter människorna deras överträdelser, skall er himmelske Fader också förlåta er. 15 Men om ni inte förlåter människorna, skall inte heller er Fader förlåta era överträdelser.

1

MER I ALEFOCHOMEGA
Den svåra förlåtelsen. II. Frihetens höga pris.
Vi människor är under hela livet utlämnade åt varandra på gott och ont. Gud vill naturligtvis att vi ska vara goda mot varandra, och det är den stora…
Tro och liv.
Som kristna tror vi på det Gud har uppenbarat om sig själv i den heliga Skrift, förmedlade genom de inspirerade författarna. Kyrkan sammanfattade sedan de…
2 KOMMENTARER

Följ konversation
Den svåra och befriande förlåtelsen. I — alefochomega – Webbplatsrubriksuzana monika
4 feb 2023
suzanamonika
suzanamonika
just nu
Misna čitanja
Veliki tjedan

Utorak, 4. 04. 2023.

Svagdan Velikoga tjedna
Svagdan

ČITANJA:
Iz 49,1-6; Ps 71,1-6b.15ab.17; Iv 13,21-33.36-38

BOJA LITURGIJSKOG RUHA:
ljubičasta

IMENDANI:
Stanislav, Stanko, Stanislava, Filip, Izak, Gema

NAPOMENA:
▪ Izostavlja se spomendan sv. Stanislava, biskupa i mučenika.

Prvo čitanje:

Iz 49, 1-6

Postavit ću te za svjetlost narodima, da spas moj budeš do nakraj zemlje. (Druga pjesma o Sluzi Gospodnjem).

Čitanje Knjige proroka Izaije

Čujte me, otoci,
slušajte pomno, narodi daleki!
Gospodin me pozvao od krila materina,
od utrobe majke moje on me imenovao.
Od usta mojih britak je mač načinio,
sakrio me u sjeni ruke svoje,
od mene je oštru načinio strijelu,
sakrio me u svome tobolcu.
Rekao mi: »Ti si Sluga moj, Izraele,
u kom ću se proslaviti!«
A ja rekoh: »Zaludu sam se trudio,
nizašto naprezao snagu.«
Ipak, kod Gospodina je moje pravo,
kod mog Boga nagrada je moja.
A sad govori Gospodin,
koji me od utrobe Slugom svojini načini,
da mu vratim natrag Jakova,
da se sabere Izrael.
Proslavih se u očima Gospodnjim,
Bog moj bijaše mi snaga.
I reče mi:
»Premalo je da mi budeš Sluga,
da podigneš plemena Jakovljeva
i vratiš Ostatak Izraelov,
nego ću te postaviti za svjetlost narodima,
da spas moj budeš do nakraj zemlje.«
Riječ Gospodnja.
Otpjevni psalam:

Ps 71, 1-6b.15ab.17

Pripjev:

Usta će moja razglašivati pravednost tvoju.

Tebi se, Gospodine, utječem,
ne daj da se ikada postidim!
U pravdi me svojoj spasi i izbavi!
prikloni uho k meni i spasi me!

Budi mi hrid utočišta i čvrsta utvrda spasenja:
jer ti si stijena i utvrda moja.
Bože moj, istrgni me iz ruku zlotvora,
iz šake silnika i tlačitelja.

Jer ti si, Gospodine, ufanje moje,
Gospodine, uzdanje od moje mladosti!
Na te se oslanjam od utrobe;
ti si mi zaštitnik od majčina krila.

Usta će moja razglašivati pravednost tvoju
povazdan pomoć tvoju.
Bože, ti mi bijaše učitelj od mladosti moje,
i sve do sada naviještam čudesa tvoja.

Evanđelje:

Iv 13, 21-33.36-38

Jedan će me od vas izdati.

Čitanje svetog Evanđelja po Ivanu

U ono vrijeme: Isus, sjedeći sa svojim učenicima za stolom, potresen u duhu posvjedoči: »Zaista, zaista, kažem vam: jedan će me od vas izdati!«
Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori. A jedan od njegovih učenika — onaj kojega je Isus ljubio — bijaše za stolom Isusu do krila. Šimun Petar dade mu znak i reče: »Pitaj tko je taj o kome govori.« Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: »Gospodine, tko je taj?«
Isus odgovori: »Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.« Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi, Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona.
Nato mu Isus reče: »Što činiš, učini brzo!« Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao. Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: »Kupi što nam treba za blagdan!« — ili neka poda nešto siromasima. On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć.
Pošto Juda iziđe, reče Isus: »Sada je proslavljen Sin Čovječji i Bog se proslavio u njemu! Ako se Bog proslavio u njemu, i njega će Bog proslaviti u sebi, i uskoro će ga proslaviti! Dječice, još sam malo s vama. Tražit ćete me, ali kao što rekoh Židovima, kažem sada i vama: kamo ja odlazim, vi ne možete doći.«
Kaže mu Šimun Petar: »Gospodine, kamo to odlaziš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.« Nato će mu Petar: »Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe!« Odgovori Isus: »Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.«
Riječ Gospodnja.

Merton: Gospodine moj, moja je nada samo u tvojemu križuMerton: Gospodine moj, moja je nada samo u tvojemu križu

Trinaestogodišnji Leo Messi: Najdraža knjiga mi je BiblijaTrinaestogodišnji Leo Messi: Najdraža knjiga mi je Biblija

‘Apostol Kine’ proglašen slugom Božjim, a poljska obitelj koja je skrivala Židove postat će blaženom‘Apostol Kine’ proglašen slugom Božjim, a poljska obitelj koja je skrivala Židove postat će blaženom

Gospa Guadalupska – slika koja i danas predstavlja izazov za znanstvenike, a nisu joj naštetili ni kiselina ni bombaGospa Guadalupska – slika koja i danas predstavlja izazov za znanstvenike, a nisu joj naštetili ni kiselina ni bomba

Najčitanije
Danas
Tjedan
Mjesec
JUTARNJA MOLITVA

Najbolji način kako započeti dan: Izmolite jutarnju molitvu Ocu nebeskom

NIJE LAGAN

KVIZ Provjerite svoje znanje o događajima Velikog tjedna!

SVETI ANTUN PADOVANSKI

13 utoraka svetom Anti: Izmolite tradicionalnu pobožnost ‘svecu cijeloga svijeta’
Trinaest utoraka svetom anti, 13 utoraka svetom anti
SVETI AUGUSTIN

Molitva Duhu Svetom za svaki dan

MOLITVA SVECU SVEGA SVIJETA

Molitva svetom Anti u svakoj potrebi

Trenutno se čita
SVETI ANTUN PADOVANSKI

13 utoraka svetom Anti: Izmolite tradicionalnu pobožnost ‘svecu cijeloga svijeta’
PJEVA NA ARAMEJSKOM JEZIKU

VIDEO Stijepo Gleđ Markos u pustinji snimio spot za pjesmu ‘Oče naš’
SNAŽNA ZAGOVORNA MOLITVA

Započnimo tridesetodnevnu pobožnost na čast svetog Josipa – molimo za njegov zagovor!
NIJE LAGAN

KVIZ Provjerite svoje znanje o događajima Velikog tjedna!
‘POMPEJSKA DEVETNICA’

Molitva koju Isus i Gospa sigurno čuju: Devetnica ružarija Kraljice Svete Krunice
Bogatstvo nije zabranjeno, ali oholost zbog njega jest.

— Sv. Ivan Zlatousti (347. – 407.)

25. LIPNJA 2022. BY KRATKI OGLEDI
Komentar evanđelja: Isusu dovode preljubnicu (Iv 8, 1-11)
A Isus se uputi na Maslinsku goru. U zoru eto ga opet u Hramu. Sav je narod hrlio k njemu. On sjede i stade poučavati. Uto mu pismoznanci i farizeji dovedu neku ženu zatečenu u preljubu. Postave je u sredinu i kažu mu: “Učitelju! Ova je žena zatečena u samom preljubu. U Zakonu nam je Mojsije naredio takve kamenovati. Što ti na to kažeš?” To govorahu samo da ga iskušaju pa da ga mogu optužiti. Isus se sagne pa stane prstom pisati po tlu. A kako su oni dalje navaljivali, on se uspravi i reče im: “Tko je od vas bez grijeha, neka prvi na nju baci kamen.” I ponovno se sagnuvši, nastavi pisati po zemlji. A kad oni to čuše, stadoše odlaziti jedan za drugim, počevši od starijih. Osta Isus sam – i žena koja stajaše u sredini. Isus se uspravi i reče joj: “Ženo, gdje su oni? Zar te nitko ne osudi?” Ona reče: “Nitko, Gospodine.” Reče joj Isus: “Ni ja te ne osuđujem. Idi i odsada više nemoj griješiti.”

IV 8, 1-11
Ovaj evanđeoski ulomak uvijek je zanimljiv i često ljude navodi na pitanje: Tko bi danas odustao od kamenovanja i otišao? Dobro je to pitanje. A evanđeoski ulomak je bogatiji i ima još širi kontekst od onoga koji se naizgled nameće. Zato treba

Isusu se farizeji i pismoznanci obraćaju s Učitelju – Rabbi. Tim se izrazom obraćalo osobi koju su poštovali kao autoritet, osobito kada je riječ o Tori – Zakonu (to je Petoknjižje – prvih pet knjiga Biblije). Dakle pismoznanci i farizeji obraćaju se Isusu s izrazom poštovanja i traže od njega tumačenje i smjernice za konkretni slučaj,a na temelju Zakona – Svetog pisma. oni sami su dobro poznavali Zakon pa, kao što i sam evanđelist kaže „To govorahu samo da ga iskušaju pa da ga mogu opužiti.“ Dakle, dolaze mu, obraćaju mu se s poštovanjem, ali su prijetvorni.

Dovode mu ženu zatečenu u samom preljubu. Izraz je toliko jak da možemo pretpostaviti da je zatečena upravo dok je činila preljub. To znači: zatekli su je s nekim u preljubu. Zato su nju doveli k Isusu kao Učitelju.

Zakon (Tora) doista propisuje „takve kamenovati“. Ali, kako bi se vidjelo u čemu se ovdje krije iskušavanje Isusa, treba poznavati cjelinu propisa Zakona, ali i životnog konteksta Isusove domovine.

Kušnja: rimski ili Božji zakon?

Naime, Isusova domovina je u to vrijeme pod vlašću Rima. A Rim nije imao obvezne smrtne kazne za preljub. Židovski Zakon jest. I upravo je ovdje možda ta kušnja, slična onoj kušnji kada su Isusu došli s pitanjem: „Učitelju (…)! Je li dopušteno dati porez caru ili nije?“

porez
Tada su k njemu došli neki (evanđelja navode razilčito: pismoznance, farizeje, uhode, herodovci) da sa iskušaju. Pred njega su stavili na kušnju odanost Zakonu, tj. izbor Zakon ili Car. Da je to uistinu velika kušnja dodatno pojačava izraz koji koristi Luka kada Isus, pokazujući na novčić, kaže „Čija je ovo slika…?“ (Lk 20, 24). Izraz slika naš je prijevod grčkog izraza eikon – ikona, slika. Prema zakonu (Pnz 4, 16) bilo je zabranjeno praviti likove čovjeka kao božanstva, dok je u Rimu car imao kult božanstva. Isus svojim odgovorom tada upućuje na to da on ne brani dati porez, a u isto vrijeme razlikuje Boga i cara i ne priznaje caru božanstvo.

preljubnici
Slično se događa i ovdje, gdje postoji jasan propis Zakona o kazni, a u isto vrijeme postoji i vlast Rima koji nema obvezu takve kazne. Opet je Isus stavljen pred kušnju: Riječ Zakona ili Rima? No, farizeji i pismoznanci ovdje stavljaju pred Isusa i još jednu smicalicu: testiraju i njegovo poznavanje Zakona. Naime, kada su doveli ženu spremni kamenovati ju, oni sami nisu do kraja držali propis Zakona. Naime, Zakon propisuje kamenovati oboje preljubnika, a ne samo jedno. (Lev 20, 10; Pnz 22, 22-29) Dakle, iskušavaju Isusov učiteljski autoritet, iskušavajući njegovo poznavanje Zakona. I u isto vrijeme iskušavaju njegovu poslušnost i podložnost tom istom Božjem Zakonu. Isus na sve to

Isusovo pisanje po tlu

Općenito se ne zna precizan smisao ovog postupka. U tome se može vidjeti Isusa kao Zakonodavca. Naime, evanđelje navodi da se Isus sagnuo i pisao.

Sagnjinjanje, tj. prigibanje Božje je u psalmima čest motiv, osobito kada je pojedinac u nevolji i k tome pred grešnicima. Tako u Ps 86 čitamo:

Prigni uho svoje, Jahve, i usliši me jer sam bijedan i ubog. Čuvaj dušu moju jer sam posvećen tebi; spasi slugu svoga koji se uzda u te! Ti si moj Bog; o Gospode, smiluj mi se jer povazdan vapijem k tebi. Razveseli dušu sluge svoga jer k tebi, Jahve, dušu uzdižem. Jer ti si, Gospode, dobar i rado praštaš, pun si ljubavi prema svima koji te zazivaju. Slušaj, Jahve, molitvu moju i pazi na glas vapaja mog. U dan tjeskobe vapijem k tebi jer ćeš me uslišati(…) O Bože, oholice se digoše na me, mnoštvo silnika život mi vreba i nemaju tebe pred očima. No ti si, Gospode Bože, milosrdan i blag, spor na srdžbu – sama ljubav i vjernost. Pogledaj na me i smiluj se meni; daj svome sluzi snage svoje i spasi sina sluškinje svoje! Daj mi milostivo znak naklonosti svoje, da vide moji mrzitelji i da se postide, jer si mi ti, o Jahve, pomogao, ti me utješio.

Saginjanje je često znak znak Božje naklonosti prema čovjeku, znak njegove blizine i volje da susretne čovjeka u njegovoj nevolji. Možda je tako i u ovome slučaju s preljubnicom.
Isus piše po tlu (prstom).Ovo može biti znak Židovima i prisjećaj na to kako im je uopće dan taj Zakon na kojega se sada pozivaju: na dvije kamene ploče Bog ih je prstom svojim upisao: Kad Jahve svrši svoj razgovor s Mojsijem na Sinajskom brdu, dade mu dvije ploče Svjedočanstva, ploče kamene, ispisane prstom Božjim: „Kad Jahve svrši svoj razgovor s Mojsijem na Sinajskom brdu, dade mu dvije ploče Svjedočanstva, ploče kamene, ispisane prstom Božjim.“ (Izl 31, 18). Kada su Izraelci prekršili taj Zakon, Bog opet piše riječi Saveza, a dolazak Božji na sin se opisuje kao ovako: „Jahve se spusti u liku oblaka, a on stade preda nj i zazva Ime: “Jahve!” Jahve prođe ispred njega te se javi: “Jahve! Jahve! Bog milosrdan i milostiv, spor na srdžbu, bogat ljubavlju i vjernošću…“ (Izl 34, 5-6). Ovdje u isto vrijeme nalazimo dva motiva koja se nalaze i u evanđelju i jedan koji smo sami uočili: Božje spuštanje pisanje zakona, te iste Božje osobine kao i u gore navedenom Ps 86: milosrdan, milostiv (blag), spor na srdžbu, pun ljubavi i vjernosti.
Dakle, Isus tim svojim postupkom možda slikovito dočarava da je on zna Zakon, da je on taj koji je Zakonodavac.

Naravno, sve su ovo nagađanja, ali i ta nagađanja upućuju nas na smisao ovog evanđeoskog ulomka.

Tko je bez grijeha…

Kada Isus upućuje pismoznancima i farizejima riječ: „Tko je od vas bez grijeha, neka prvi na nju baci kamen.“ tada on uzvraća kušnjom. Stavlja njih i njihovu vjernost Zakonu pred kušnju i čini ono što su oni njemu htjeli učiniti. Oni su dobro poznavali Zakon i da propisuje da se kamenuje oboje preljubnika. A doveli su samo ženu. Sagriješili su već time što su se oglušili na Zakon i na propis na koji se u nekoj svojoj verziji pravde pozivaju. Prorok Amos donosi Božju riječ: „Jao onima koji pravdu pretvaraju u pelin, u prah bacaju poštenje!“ (Am 7, 5). Bacivši kamen na ženu, bacili bi poštenje u prah.

Isus i preljubnica

Kada oni odlaze, Isus se obraća preljubnici. On ne pušta da njezin grijeh prođe neprokomentirano. Svjestan je On, a i ona, da je počinjen grijeh. Ali Isus svoju presudu donosi ne osuđujući, već iskazujući blagost i milosrđe. Njegova presuda ne donosi smrt nego život, baš kao što ni Zakon nisu riječi smrti, već riječi Života i dane su uz objavu Boga kao onoga koji je spor na srdžbu, a bogat milosrđem. Kao što je Izraelcima tada oprošten preljub, tj. idolopoklonstvo zlatnom teletu, tako je i ovoj ženi sada oprošten preljub.

Važno je primijetiti i to da Isus ne daje do znanja da je svjestan grijeha pred svima – javno. On ne ide niz vodu javnog linča. Tek kada odlaze oni koji su se sami pravili pravednicima, tada se on, nasamo, obraća grešnici. Njezini i naši grijesi njemu su poznati i bez da ih drugi prokazuju pred njim. Nije na nama Isusu ukazivati na grijehe drugih, niti je Isusov cilj ukazivati da je netko grešnik; ta, svi smo. Naši grijesi njemu su poznati i u vome otajstveno milsrdnom srcu on nam prašta. Njegova ljubav i milosrđe neizmjerni su i zato za nas uvijek otajstveni, tajanstveni. U toj tajanstvenosti on poznaje i naše grijehe i donosi osudu i oprašta.

ZAKLJUČAK

Farizejima, pismoznancima i drugima nije bio nepoznat stav Isusa prema grešnicima. Iako nas njegovo milosrđe i mudrost u ovom evanđeoskom ulomku uvijek oduševi, ako gledamo cijelo Sveto pismo, to Božje milosrđe nije novost. Znali su da Isus nije tvrda srca prema grešnicima. A mislili su da su mu pripremili dobru stupicu.

Zato mislim da bi u ovom evanđelju, više nego odnos Isusa i grešnice i Isusove izreke „Tko je bez grijeha…“ , trebalo gledati Isusov odnos prema toj kušnji. A ako se pitamo ‘Tko bi danas odustao od kamenovanja i otišao’, trebali bismo se pitati i tko bi se danas usudio staviti Isusa na kušnju?

A takvih ima. Mnogo je onih koji dovode Isusove riječi u pitanje. Dovode u pitanje Crkvu, oprost, sakramente, Sveto pismo… Svjesni da postoji tumačenje Biblije, ipak ustraju u svom svjetovnom mozganju, grčevito u sebi i u svijetu tražeći uporište za svoje opiranje Bogu i njegovoj pravednosti.

Nisu takvi samo ateisti. Takvi smo i mi sami kada nam nešto ne odgovara u Crkvi, pa tražimo uporište za svoj stav; kada Crkva nešto propiše, tražimo sitnice i rupe u zakonu poslušnosti; kada papa nešto kaže, mjerimo precizno razinu autoriteta,; kada župnik nešto traži ili zahtijeva, tražimo način kako da ga zaobiđemo ili da mu nametnemo stav.

Takvi smo i kada u Bibliji tražimo uporište za svoja ponašanja za koje znamo da nisu uvijek odgovarajuća u nekim situacijama. Takvi smo i kada drugima pritišćemo savjest u želji da tako postignemo nešto za sebe, a ne za drugoga.

Takvi smo i kada komentiramo kakav je netko tko je „uvijek u prvom redu pred oltarom“… Takvi smo i kada sitnim provokacijama jedni drugima nabijamo svoj pastoralni uspjeh na nos, misleći da smo bolji od drugih.

Takvi smo kada god tražimo rupe u Božjem zakonu za sebe i svoje planove i svoju mudrost, a kako bismo se opravdali pred savješću.

Tko je bez grijeha, neka baci kamen prvi.

Tko misli da svojom mudrošću može nadmudriti samu Mudrost? Tko misli da svojom pravdom može biti pravedniji od Pravednoga? Tko misli da je u pravu kada u sebi traži način da zaobiđe glas Onoga koji je sama Istina i Pravo?

Misliš li i ti da možeš baciti kamen kušnje pred Isusa?

Tko dakle misli da stoji, neka pazi da ne padne. (1 Kor 10, 12)

LikeLike

Pingback: 4 april — Kvinnohistoria – Webbplatsrubriksuzana monika

Kvinnohistoria

Idag i kvinnohistorien

4 april

Händelser

Födda

Döda

2 thoughts on “4 april”

Leave a Reply Cancel reply

Händelser

Födda

Döda

Share this:

Like this:

Related

2 thoughts on “4 april”

Leave a Reply Cancel reply